Da, moguće je izmeniti tužbeni zahtev. Takav postupak se zove "оbjektivno preinačenje tužbe".

Sve do zaključenja glavne rasprave tužilac može preinačiti tužbu. Ako je tužba dostavljena na odgovor tuženom, za preinačenje se zahteva i pristanak tuženog. U slučaju da se tuženi protivi, sud ima mogućnost da sam odluči o tome i dozvoli preinačenje ukoliko bi to bilo celishodno za konačno rešenje odnosa među strankama i ako oceni da postupak po preinačenoj tužbi neće znatno produžiti trajanje parnice. Ukoliko se tuženi upusti u raspravljanje o glavnoj stvari po preinačenoj tužbi, a nije se pre toga protivio preinačenju, smatra se da postoji pristanak tuženog na preinačenje tužbe. Kad sud dozvoli preinačenje tužbe, dužan je da ostavi tuženom vreme potrebno da se može pripremiti za raspravljanje po preinačenoj tužbi, ako za to nije imao dovoljno vremena. Ako je tužba preinačena na ročištu na kome tuženi nije prisutan, sud će odložiti ročište i tuženom dostaviti prepis zapisnika sa tog ročišta. Protiv rešenja kojim se dopušta ili odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba.

Novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada nalazi se pred poslanicima u skupštini i trebalo bi da se izglasa u decembru. On donosi bitne novine stanarima zgrada, a jedna od njih je i da će u zgradama biti postavljeni Upravnici. To znači, da će stanodavci morati podatke o zakupcima da dostave upravniku zgrade.

Da bi se izbegli svi moguće probleme, mora da se zaključi Ugovor o zakupu bez naknade, a ostale odredbe ugovora mogu da se regulišu u skladu sa međusobnim dogovorom (plaćanje računa, održavanje stana i sl.). Na taj način, neće postojati obaveza plaćanja poreza na zakup, jer je ugovor bez naknade.

Ne zaboravite, Ugovor o zakupu štiti i stanodavca i podstanara, a stanodavcu omogućuje ostvarenje drugih prava i pogodnosti kao nosiocu stanarskog prava – može jednostavno prijaviti boravišnu adresu u MUP-u, i evidenciji Službe za zapošljavanje, da upiše dete u vrtić, školu, omogući sebi zakup parking mesta i dr. Takođe, jedini legalan način da stanodavac zaštiti svoja prava i imovinu jeste potpisivanje ovakvog Ugovora. On treba da sadrži prava i obaveze zakupnih strana, podatke o nekretnini, kao i faktičko stanje stvari.

Ugovor je validan ukoliko je overen kod notara ili u sudu, ali i potpisan u prisustvu dva svedoka i sa njihovim potpisima, ima pravnu snagu.

Srpska privreda pretežno je uvozno orjentisana, ali postoje segmenti male i srednje privrede koji šansu za razvojem vide isključivo u trgovini sa inostranstvom. Ova vrsta preduzeća, poštujući sve zakonske okvire od kojih mnogi nisu usklađeni sa zakonima u evropskoj Uniji, lako može da ima dodatni gubitak na povraćaju PDV-a samo iz razloga što je tura za isporuku stigla poslednjeg petka u mesecu, a vikend je u prelaznim danima između dva meseca.

Ovaj tekst je namenjen tom segmentu privrede i pokušaćemo da vam ukažemo na potencijalne probleme vezane za oslobađanje ili povraćaj PDV-a prilikom izvoza robe u inostranstvo. Akcenat nije samo u pravcu savetovanja kako da delujete u zakonskim okvirima, već i kako da izbegnete greške koje mogu negativno uticati na kratkoročnu soleventnost i protok novca.

Porez na dodatu vrednost je u suštini porez na potrošnju. Kada neko srpsko preduzeće izvozi robu u inostranstvo ta roba će biti potrošena u inostranstvu i oslobođena plaćanja PDV-a u Srbiji. Treba imati u vidu da se PDV plaća u odredjenom obračunskom periodu – na mesečnom nivou. Prilikom izvoza, roba mora doći na carinski terminal kako bi dobila potrebnu dokumentaciju za izvoz a od dobijanja te dokumentacije mora napustiti zemlju u roku od 24 sata.

Najčešći problem javlja se kod transporta robe kamionima u momentima kada se prelazni dani izmedju dva meseca poklapaju sa vikendom. Na primer, roba je u fabrici spremna za utovar i transport u petak 29. u mesecu, kamion dolazi na utovar u subotu 30. ujutru i kreće na carinski terminal. Kamion završava sa rascarinjenjem i uzima svu potrebnu dokumentaciju istog dana. Određene zemlje u okruženju, a narocito članice EU uvode zabranu upravljanja teretnim vozilima subotom i nedeljom, a pogotovo pred velike praznike ili u sezoni godišnjih odmora. Imajući u vidu te činjenice, navedeni kamion će napustiti zemlju u ponedeljak, 1. u narednom mesecu. To znaci da je prodavac robe dužan da plati PDV za obračunski period za protekli mesec, bez mogućnosti da bude oslobođen PDV-a za robu koju je kamion izvezao, a koja je bila ocarinjenja u petak 29. u mesecu, ali je izašla iz zemlje 1. narednog meseca. Za robu koja je napustila zemlju 1. u mesecu prodavac moze da traži povraćaj PDV-a tek na kraju obračunskog perioda za taj mesec.

Iz gore navedenog se jasno vidi da ukoliko je roba ocarinjena i napusti zemlju za vreme istog obračunskog perioda, prodavac može tražiti odbijanje PDV-a za izvezeni iznos bez angažovanja likvidnih sredstava. Ukoliko roba fizički ne napusti zemlju i pređe u drugi obračunski period, prodavac mora uplatiti PDV, a povraćaj zatražiti tek na kraju tog meseca, te mu likvidna sredstva ostaju zarobljena za taj period.

Naš savet je da prilikom ugovaranja roka isporuke sa inostranim kupcima, imate u vidu gore navedene činjenice, te se držite pouzdanih rokova koji su dovoljno udaljeni od prelaznih perioda.

Protivustavna je odredba po kojoj smo morali prvo da platimo kaznu koju dugujemo, pa tek onda dobijemo vozačku ili saobraćajnu dozvolu – tako je proglasio Ustavni sud u novembru.

Osporeni član 336. Zakona o prekršajima odnosio se na posledice upisa građana u registar novčanih kazni. A posledice su bile:

Da se u svrhu naplate izrečene novčane kazne, troškova postupka i drugih dosuđenih novčanih iznosa koji su evidentirani u registru novčanih kazni, kažnjenom licu dok u potpunosti ne izmiri dugovani iznos neće se dozvoliti:

1) izdavanje vozačke dozvole i probne vozačke dozvole; 2) izdavanje potvrde o registraciji, saobraćajne dozvole, registarskih tablica i registracione nalepnice, potvrde o privremenoj registraciji vozila i privremenih registracijskih tablica; 3) odjava vozila.

Posebnim zakonom moglo se predvideti i privremeno uskraćivanje izdavanja ili produženja važnosti drugih dozvola i dokumenata.

Ovakva odredba zakona bila je protivustavna jer se njom ograničavaju ustavna prava građana. Na to je prilikom donošenja zakona ukazivao Zaštitnik građana, koji je i podneo Zahtev za ocenu ustavnosti a na sednici 3. novembra 2016. godine Ustavni sud je i potvrdio ovu činjenicu.

Po našim saznanjima, sa primenom ove odluke se kasni, pa iako se podnosioci zahteva više ne proveravaju kroz Registar u MUP-u, na tehničkim pregledima problemi sa kaznama i dalje postoje jer je E-uprava direktno povezana sa Registrom.

Iz ovog razloga, upućujemo vas da u slučaju da imate neplaćenih kazni, zahteve za produžetak registracije ne podnosite na ovlašćenim tehničkim pregledima već direktno u MUP-u.

Ugasiti firmu u Srbiji je komplikovaniji posao od postupka osnivanja. Prema važećim zakonima, postupak gašenja biznisa je moguć samo kroz redovni stečaj ili dobrovoljnu likvidaciju. Sama procedura traje od pet meseci do dve godine u zavisnosti od toga koliki su vam dugovi. Mi ćemo vas u tekstu provesti kroz ceo postupak likvidacije.

U skladu sa članom 468. Zakona o privrednim društvima, privredno društvo prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata, uz potpuno izmirenje svih dugova i to po osnovu:

• sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije • sprovedenog postupka stečaja • statusne promene koja ima za posledicu prestanak društva. Sam postupak likvidacije ima svoje minimalno trajanje, i može se podeliti u dve faze: – otvaranje postupka likvidacije i – zatvaranje postupka likvidacije i brisanje firme iz Registra.

Otvaranje postupka likvidacije

Likvidacija društva se može sprovesti onda kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza. Sam postupak likvidacije iznosi 120 dana.

Dobrovoljna likvidacija pokreće se odlukom skupštine članova društva: – jednoglasnom odlukom ortaka, – odlukom skupštine članova društva ili – odlukom skupštine akcionara.

Likvidacija društva počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije, u skladu sa zakonom o registraciji. (član 526. Zakona o privrednim društvima).

Oglas o pokretanju postupka likvidacije neophodno je da bude javno objavljen u trajanju od 90 dana, na sajtu Agencije za privredne registre. Dodatnih 30 dana ostavljeno je za javljanje poverioca na isti.

Zatim se imenuje likvidacioni upravnik. Imenovanjem likvidacionog upravnika svim zastupnicima društva prestaju prava zastupanja društva. Ako društvo ne imenuje likvidacionog upravnika na način predviđen stavom 1. ovog člana, svi zakonski zastupnici društva postaju likvidacioni upravnici. (član 529.)

Likvidacioni upravnik je pored objavljivanja javnog obaveštenja pokretanju postupka likvidacije, dužan da poznatim poveriocima koji po zakonu prijavljuju potraživanje uputi i pisano obaveštenje o pokretanju likvidacije društva.

U roku od 30 dana od dana prijema prijave potraživanja, firma ima pravo da ospori potraživanje poverioca i da ga u istom roku o tome obavesti uz obrazloženje.

Pre isplate poveriocima, likvidacioni upravnik mora da napravi i registruje:

• Početni likvidacioni bilans – u roku od 30 dana od dana početka likvidacije • Početni likvidacioni izveštaj – najranije 90 dana a najkasnije 120 dana od dana početka likvidacije. • Godišnje likvidacione izveštaje o svojim radnjama

Knjigovodstveni deo podrazumeva izradu vanrednog finansijskog izveštaja na početku i na kraju likvidacionig postupka, a ukoliko izveštaj podnosite na početku tekuće godine, morate uraditi još jedan redovni finansijski izveštaj sa stanjem na dan 31. 12. kao i dva vanredna.

Tokom trajanja likvidacije obavezni ste da vodite poslovne knjige i plaćate poreske obaveze isto kao i tokom redovnog poslovanja.

U toku postupka likvidacije, društvo odlukom ortaka ili na skupštini, može doneti i odluku o obustavi likvidacije i postupak može biti prekinut.

Obavezna je registracija obustave likvidacije.

Zatvaranje likvidacije i brisanje firme iz Registra APR-a Likvidacija se okončava donošenjem odluke o okončanju likvidacije. Po okončanju likvidacije društvo se briše iz registra privrednih subjekata a imovina društva koja ostane nakon izmirenja svih obaveza poveriocima (likvidacioni ostatak), raspodeljuje se članovima društva.

Potraživanja prema likvidacionom upravniku i članovima društva u likvidaciji, zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja iz privrednog društva iz registra.

Zbog odluke Ustavnog suda iz 2012. godine, po kojoj su sve odredbe zakona koje regulišu pokretanje stečaja zbog blokade računa – neustavne, firme više ne moraju da strahuju da će se protiv njih pokrenuti automatski stečaj, ukoliko su im računi u blokadi duže od godinu dana.

Takođe, Zakon o privrednim društvima predviđa mogućnost prinudne lividacije, ali se ona još ne primenjuje. Ona bi na primer, omogućavala da kada se direktor odjavi a nema zaposlenih, posle tri meseca registrator Agencije za privredne registre automatski pokrene postupak likvidacije.