Ratifikacijom Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda 26. decembra 2003. godine Srbija i Crna Gora, koja je stupila na snagu 3. januara 2004. godine, se obavezala da će obezbediti punu primenu odredaba ovog međunarodnog ugovora, da će uskladiti svoje zakonodavstvo i standarde predviđene Konvencijom i da će njeni organi u punoj meri poštovati sve međunarodne norme. Takođe, tom prilikom je prihvatila i oblik nadzora nad ispunjavanjem preuzetih obaveza koji ova Konvencija predviđa, odnosno prihvatila je obaveznu nadležnost Evropskog suda za ljudska prava čije se sedište nalazi u sedištu Saveta Evrope u Strazburu u Francuskoj.

Pojedinci kojima su prekršena neka od osnovnih prava i koji svoje pravo ne mogu da ostvare pred domaćim pravosudnim i upravnim organima mogu se obratiti ovom sudu pred kojim mogu biti stranka u postupku ravnopravno sa državom i na taj način doći do ispunjenja svojih zajemčenih prava. Međutim, da bi pojedinac ostvario mogućnost da Evropski sud za ljudska prava razmatra njegovu pojedinčanu predstavku neophodno je da prethodno ispuni neke uslove koje predviđa Konvencija.

1. VREMENSKO VAŽENJE EVROPSKE KONVENCIJE
Obaveze koje ustanovljava Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda za državu nastaju posle ratifikacije, tako da građani tek od tog trenutka stiču pravo da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava. Štaviše, predstavke se moraju odnositi na kršenje prava koje se desilo nakon što je Konvencija stupila na snagu za našu državu, jer će u suprotnom predstavka biti odbačena kao neprihvatljiva.

Izuzetno, Sud će prihvatiti predstavku ukoliko kršenje prava koje se dogodilo pre ratifikacije Konvencije i dalje proizvodi posledice koje bi mogle biti u suprotnosti sa obavezama države iz Konvencije.

2. ZA KOJE PRAVO SE MOŽE TRAŽITI ZAŠTITA OD EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA?
Pojedinac može tražiti zaštitu samo onog navodno prekršenog prava koje je priznato i garantovano Evropskom konvencijom ili njenim protokolima 1, 4, 6, 7, 12 i 13. Prava i slobode priznata i garantovana Evropskom konvencijom su:
– pravo na život;
– zabrana mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja;
– zabrana ropstva i prinudnog rada;
– pravo na slobodu i sigurnost;
– pravo na pravično suđenje,
– kažnjavanje samo na osnovu zakona;
– pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života;
– sloboda misli, savesti i veroispovesti;
– sloboda izražavanja;
– sloboda okupljanja i udruživanja;
– pravo na sklapanje braka,
– pravo na delotvorni pravni lek;
– zabrana diskriminacije u primeni odredaba Evropske konvencije.
Prava priznata i garantovana Protokolom broj 1 su:
– pravo na neometano uživanje svoje imovine;
– pravo na obrazovanje;
– pravo na slobodne izbore.
Prava priznata i garantovana Protokolom broj 4 su:
– zabrana kazne zatvora za dug;
– sloboda kretanja;
– zabrana proterivanja sopstvenih državljana;
– zabrana grupnog proterivanja stranaca.
Pravo priznato i garantovano Protokolom broj 6 je:
– pravo da niko ne bude osuđen na smrtnu kaznu ili pogubljen.
Prava priznata i garantovana Protokolom broj 7 su:
– zaštita u postupku proterivanja stranaca;
– pravo na žalbu u krivičnim stvarima;
– pravo na naknadu za pogrešnu osudu;
– pravo da se ne bude suđen ili kažnjen dvaput u istoj stvari;
– jednakost supružnika.
Prava priznata i garantovana Protokolom broj 12 su:
– zabrana svih oblika diskriminacije u ostvarivanju bilo kojeg prava, a ne samo onih koja su priznata Evropskom konvencijom.

Prava priznata i garantovana Protokolom broj 13 su:
– zabrana osude na smrtnu kaznu ili pogubljenja u svim okolnostima.

Za podnošenje predstavke nije potrebno da je podnosilac usled kršenja nekog prava pretrpeo bilo kakvu štetu, vea samo da je žrtva kršenja nekog prava iz Konvencije. Šteta je važna samo u postupku poravnanja ili naknade.
Posebno treba imati u vidu da prilikom deponovanja instrumenta ratifikacije država može staviti rezervu na neku pojedinačnu odredbu Konvencije u obimu u kojem neki zakon nije saglasan sa tom odredbom. Pre nego što prihvati predstavku Sud će ustanoviti da li ovakve rezerve postoje i da li one isključuju mogućnost da se raspravlja o konkretnom slučaju.
Srbija i Crna Gora stavila je sledeće rezerve:
– na primenu odredbe elana 5. stav 1. taeka c) i stav 3. Konvencije u vezi sa pravilima o obaveznom pritvoru iz člana 142. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 70/2001, 68/2002) nisu saglasna sa ovim odredbama;

Sud- na primenu odredbe člana 5. stav 1. tačka c) i člana 6. stav 1. i 3. u vezi sa postupkom pred prekršajnim organima koji je regulisan članovima 75-321. Zakona o prekršajima Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 65/2001) i elanovima 61-225. Zakona o prekršajima Republike Crne Gore (“Sl. list RCG”, br. 25/94, 29/94, 38/96, 48/99) koji su nesaglasni sa navedenim odredbama Konvencije;
– na primenu člana 6. stav 1. (pravo na javnu raspravu) u vezi sa odredbom člana 32. Zakona o upravnim sporovima (Sl. list SRJ, br. 46/96) koji predviđa da se, po pravilu, ne održavaju javne rasprave u upravnim sporovima pred sudovima, pa je u tom delu nesaglasan sa navedenom odredbom;
– na primenu člana 13. u vezi sa primenom pravnih lekova koji su u nadležnosti Suda Srbije i Crne Gore, sve dok taj Sud ne počne sa radom, u skladu sa članom 46-50. Ustavne povelje.

Činjenica da je Srbija i Crna Gora stavila navedene rezerve u praksi znači da one isključuju mogućnost da Sud raspravlja o slueajevima kršenja prava po navedenim odredbama.

3. ŠTA SE MOŽE TRAŽITI OD EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA?
Evropski sud za ljudska prava je potpuno nezavistan u radu i ne prestavlja neku višu instancu u odnosu na domaće sudove pa se od njega ne može tražiti da preinači, poništi ili ukine odluku domaćeg sudskog ili upravnog organa niti da svojom odlukom podnosiocu predstavke dodeli neko pravo koje mu je uskraćeno. Od Suda se može tražiti samo da ustanovi da li je u konkretnom slueaju prekršeno neko pravo podnosioca predstavke i da odluči na koji način će oštećeni dobiti zadovoljenje ili odgovarajuću naknadu zbog štete koja mu je na taj način učinjena. On takođe može da ukaže državi koja su zakonska rešenja u njenom zakonodavstvu nesaglasna sa Konvencijom i da joj naloži u kom delu i kako treba da izmeni praksu rada državnih organa.

4. KO MOŽE PODNETI PREDSTAVKU EVROPSKOM SUDU ZA LJUDSKA PRAVA?
Predstavku mogu podneti pojedinac, nevladina organizacija ili grupa lica koji tvrde da su žrtve povrede prava ustanovljenih Konvencijom ili protokolima uz nju, učinjene od strane države. Pravo na podnošenje predstavki ne odnosi se samo na državljane naše zemlje, već ono pripada svakome (strancu, licu bez državljanstva) ko je pod jurisdikcijom naše države i ko pokaže da mu je pravo uskraćeno.

To znači i da naši državljani mogu podneti tužbu Sudu protiv neke druge države koja je ratifikovala Konvenciju ukoliko se nalaze u nadležnosti te države i ukoliko pokažu da im je ona uskratila ili povredila neko pravo iz Konvencije. Dopušteno je da podnosilac predstavke bude advokat, pravni zastupnik žrtve ukoliko pokaže da je ovlašćen da predstavlja stranku pred Sudom.

Takođe, nevladina organizacija može se pojaviti kao punomoćnik žrtve i zastupati je pred Sudom, a pravo pojavljivanja pred Sudom imaju i sindikati, crkve, privatne asocijacije ili profesionalna udruženja pod uslovom da pokažu ko su njihovi članovi i navedu pravni osnov po kome imaju ovlašćenje da zastupaju svoje članstvo.

StrasbourgSud ne prihvata anonimne predstavke, ali žalilac – oštećeni može prilikom podnošenja predstavke tražiti da se njegov identitet ne otkriva. Pošto je u pitanju odstupanje od pravila da je u postupku pred Sudom mogua javni pristup informacijama, Sud će odlučiti da li predstavka može biti “anonimna” samo u izuzetnim i valjano obrazloženim slučajevima.

Podnosilac predstavke treba da pokaže da ima legitimni interes da se pojavi kao stranka jer je moguća žrtva povrede nekog prava. Nije dopuštena tužba u opštem interesu, odnosno stranka ne može da bude pojedinac koji se javlja u ime svih potencijalno ugroženih (actio popularis). U praksi Suda je dozvoljeno da, ako žrtva iz nakog opravdanog razloga ne može da se obrati Sudu, to učini član njegove porodice.
Postupak mogu da pokrenu i pojedinci koji trpe zbog kršenja prava njihovih srodnika od strane države koju tuže, ali moraju da argumentuju i prilože dokaze koji potvrđuju ovakvu tvrdnju (indirektne žrtve). To su u praksi najčešće supružnik, dete ili drugi srodnik žrtve, a po pravilu oni se pojavljuju pred Sudom ako je žrtva mrtva ili ako u toku razmatranja predstavke podnosilac umre.

Dozvoljeno je da se u postupku pojave i lice ili grupa koji tvrde da su već izloženi ili postoji velika izvesnost da će biti izloženi dejstvu nekih državnih akata ili prakse nekih državnih organa i da će im na taj način biti povređena neka od zagarantovanih prava (potencijalne žrtve).

5. ROK ZA PODNOŠENJE PREDSTAVKE
Žalilac mora podneti predstavku u roku od šest meseci od dana kada je povodom njegovog predmeta u domaćem postupku doneta pravnosnažna odluka. Rok počinje da teče od momenta kada podnosilac iskoristi sve domaće pravne lekove. Ako presuda o predmetu pred domaćim sudom nije objavljena javno, rok počinje da teče od dana kada je pravnosnažna odluka dostavljena stranci. Ako stranka u postupku pred domaćim sudom nije znala da se desilo kršenje prava predviđenog Konvencijom, pa kasnije sazna nove činjenice, rok se računa od trenutka kada je stranka došla do takvog saznanja.

6. DOMAĆI PRAVNI LEKOVI
Pre nego što se obrati Evropskom sudu, stranka mora da iscrpi sve pravne lekove koji joj stoje na raspolaganju u unutrašnjem zakonodavstvu. Međutim, čak iako nisu iskorišćeni svi domaći pravni lekovi, Sud može prihvatiti predstavku ukoliko podnosilac dokaže da su pravni lekovi nedostupni ili da bi upotreba pravnih lekova bila neefikasna ili da bi trajala neopravdano dugo. Dostupnost pravnog leka podrazumeva mogućnost da se oštećeni, ukoliko mu je neko pravo povredio organ uprave ili sud, obrati žalbom ili prigovorom višem upravnom organu ili višem sudu koji će biti nezavisni od organa koji odlučuje u prvom stepenu. Dostupnost se oceljuje i sa stanovišta koliko njegova upotreba materijalno iscpljuje potencijalnu žrtvu, pa se smatra da pravni lek nije dostupan ako iziskuje velike troškove. Pravni lek je efikasan samo ako donosi rezultate odnosno ako izvršni organi stvarno postupaju prema odluci suda ili drugog nadležnog organa. Tužena država ima obavezu da dokaže da podnosilac predstavke nije iskoristio sve raspoložive pravne lekove a imao je pristup delotvornom pravnom leku.

7. PODNOŠENJE NOVE PREDSTAVKE KOJA JE ISTA KAO NEKA RANIJA?
Isti podnosilac se ne može ponovo pojaviti pred Sudom i pozivati se na iste činjenice. Ako predstavka sadrži nove einjenice koje nisu bile poznate u vreme podnošenja prethodne predstavke, Sud može odlučiti da ponovo razmotri stvar ako podnosilac dokaže da i posle upotrebe svih unutrašnjih pravnih lekova kršenje prava nije ispravljeno u okviru domaćeg zakonodavstva.

8. PODNOŠENJE PREDSTAVKE KOJA JE ISTA KAO PREDSTAVKA KOJA JE VEĆ PODNETA NEKOJ DRUGOJ MEĐUNARODNOJ INSTANCI?
Sud ne postupa po pojedinačnoj predstavci ako je ona vea podnošena nekoj drugoj međunarodnoj instanci radi ispitivanja. Sud će uzeti u razmatranje predmet samo ako se pokaže da su se od momenta kada je stvar razmatrana u nekoj drugoj međunarodnoj instanci pojavile nove činjenice koje mogu da budu od značaja za odlučivanje.

9. OSTALI SLUEAJEVI KADA SE PREDSTAVKA PROGLAŠAVA NEPRIHVATLJIVOM
Sud proglašava neprihvatljivom predstavku koja je nespojiva sa odredbama Konvencije ili protokola uz nju. To znači da će se pojedinačna predstavka prihvatiti samo ako podnosilac navodi da mu je prekršeno neko pravo koje je priznato Konvencijom i ako je prekršilac država ili neki njen organ pod čijom je on jurisdikcijom. Tužena može biti samo država, jer nisu prihvatljive predstavke podnete protiv pojedinaca ili nevladinih organizacija.

Sud proglašava neprihvatljivom i predstavku koja je očigledno neosnovana, odnosno ako ona već na prvi pogled ne ukazuje ni na kakvu mogućnost da je neko pravo povređeno, između ostalog i zbog toga što nisu priloženi nikakvi dokazi ili zato što navodi podnosioca, čak i da su tačni, ne bi nikako mogli da se kvalifikuju kao kršenje nekog prava iz Evropske konvencije.
Odbacuje se kao neprihvatljiva i svaka predstavka koja predstavlja zloupotrebu prava na predstavku. Po ovom osnovu će se odbaciti predstavke kojima podnosilac želi da ostvari lično zadovoljenje, šikaniranje drugih, publicitet, promovisanje svoje politike ili propagandno delovanje, kao i predstavka koja sadrži očigledno neistinite navode ili uvredljive formulacije. Takođe, nereagovanje podnosioca na zahteve Suda i nedostavljanje traženih podataka i informacija ili dopune predmeta kao i povreda načela poverljivosti u određenim fazama postupka takođe može biti osnov za odbacivanje predstavke.

10. POSTUPAK POSLE DONOŠENJA ODLUKE O PRIHVATLJIVOSTI PREDSTAVKE
Pošto predstavku oglasi prihvatljivom, Sud ima dve mogućnosti: da se stavi na raspolaganje stranama u sporu u cilju postizanja prijateljskog poravnanja u kom slučaju je postupak poverljive prirode ili da nastavi ispitivanje i raspravljanje predmeta koje se okončava obavezujućom presudom. Konvencija ne zahteva usmena ročišta ali veće ima ovlašćenje da odluči da li će zakazati ročište ili će se voditi samo pismena rasprava.

11. ZASTUPANJE PRED SUDOM, JEZIK SUDA I TROŠKOVI POSTUPKA
Predstavku Evropskom sudu građanin može podneti sam ili preko svog zastupnika, a zastupanje je obavezno na svakom ročištu kada to sud odredi ili za radnje u postupku nakon donošenja odluke o prihvatanju predstavke. Celokupna prepiska sa podnosiocem predstavke ili njegovim zastupnicima odvija se na jednom od službenih jezika Suda, engleskom ili francuskom. Predsednik veća može odobriti i prepisku na jednom od službenih jezika tužene države. Kada se predmet proglasi prihvatljivim takođe se koristi jedan od službenih jezika Suda koji zastupnik ili podnosilac predstavke mora poznavati u dovoljnoj meri, osim ako predsednik veća ne odobri nastavak upotrebe jezika stranaka koji nije u sležbenoj upotrebi Suda. Ako je takvo odobrenje dato, stranka koja je to zahtevala obezbeđuje o svom trošku tumača ili prevodioca na engleski ili francuski jezik.

Da bi se obezbedila jednakost stranaka pred Sudom i lakši pristup pojedinaca koji su žrtve kršenja nekog prava Sudu, Poslovnik Suda predvideo je da na zahtev podnosioca predstavke ili po sopstvenoj inicijativi, predsednik veća može da odluči da stranka koristi besplatnu pravnu pomoć. U tom slučaju podnosilac predstavke mora da dokaže da nema dovoljno sredstava da nadoknadi potrebne troškove. Naknada u tom slučaju pokriva troškove advokatskih usluga ili troškove zastupnika, ali i troškove puta i drugih izdataka koji se odnose na postupak.

12. DEJSTVO ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA
Evropski sud je, u pravom smislu te reei, sudski organ i njegove odluke obavezuju državu koja je prihvatila njegovu nadležnost. Ako sud nađe da je država kršila ljudska prava obavezaće je da preduzme mere da bi obezbedila pravni lek kojim će se kršenje onemogućiti a može zahtevati od države i da izmeni zakonodavstvo ili praksu. Ako Sud utvrdi da je povređeno pravo podnosioca predstavke može doneti odluku o pravičnom zadovoljenju oštećenog.

Presude ovog suda su pravnosnažne kada stranke izjave da neće zahtevati da se predmet iznese pred Veliko veće ili tri meseca posle donošenja presude ako se ne zatraži da se predmet iznese pred Veliko veće ili kada zahtev za obraćanje Velikom veću bude odbijen. Odluka Velikog veća je odmah po donošenju pravnosnažna. Presuda se, osim strankama i neposredno zainteresovanim licima, prosleđuje i Komitetu ministara koji nadzire izvršenje presude. U slučaju da država ne ispuni obaveze koje su joj naložene sudskom presudom, Komitet ministara može doneti odluku o suspenziji članstva države ili čak o njenom isključenju iz članstva Saveta Evrope.

13. FORMA PREDSTAVKE
Evropski sud za ljudska prava

Savet Evrope
Strazbur, Francuska

Counsil of Europe
Strasbourg, France

PREDSTAVKA

APPLICATION

Na osnovu člana 34 Evropske konvencije o ljudskim pravima i Pravila br. 45 i 47 Poslovnika Suda

under Article 34 of the European Convention on Human Rights and Rules 45 and 47 of the Rules of Court

VAŽNO: Ova predstavka je formalni pravni dokument i može uticati na Vaša prava i obaveze

IMPORTANT: This application is a formal legal document and maz affect zour rights and obligations.

I. STRANKE
THE PARTIES

A. PODNOSILAC PREDSTAVKE
THE APPLICANT

(Popuniti podatke podnosioca predstavke i zastupnika, ukoliko ga ima)
(Full in the following details of the applicant and the representative, if any)

1. Prezime……………………………… 2. Ime(na)…………………………………
Surname First name(s)

2. Pol: Muški/ženski
Sex: male/female

3. Državljanstvo……………………….. 4. Zanimanje………………………………
Nationality Occupation

5. Datum i mesto rođenja ………………………………………
Date and place of birth

6. Adresa prebivališta ………………………………………
Permanent address

7. Telefon …………………………………………………..
Tel. No.

8. Adresa boravišta (ako je različita od one pod tačkom 6)…………………………………
Present address (if different from the one in line 6)

9. Ime zastupnika……………………………………………
Name of representative

10. Zanimanje zastupnika………………………………………
Occupation of representative

11. Adresa zastupnika………………………………………
Address of representative

12. Telefon…………………………….. Faks……………………………………
Tel. No. Fax No.
B. VISOKA STRANA UGOVORNICA
THE HIGH CONTRASTING PARTY

(Popuniti ime države(a) protiv koje(ih) se podnosi predstavka)
(Fill in the name of the State(s) against which the application is directed)

13. ………………………………………..

II. IZJAVA I ČINJENICAMA
STATEMENT OF THE FACTS

14.
III. IZJAVA O NAVODNOM(IM) KRŠENJU(IMA) KONVENCIJE I/ILI PROTOKOLA I O BITNIM ARGUMENTIMA
STATEMENT OF ALLEGED VIOLATION(S) OF THE CONVENTION AND/OR PROTOCOLS AND OF RELEVANT ARGUMENTS

15.

IV. IZJAVA U VEZI ČLANA 35. STAV 1 KONVENCIJE
STATEMENT RELATIVE TO ARTICLE 35 § 1 OF THE CONVENTION

(Ukoliko je potrebno za svaku žalbu ponaosob dati podatke u tačkama od 16 do 18 na posebnom papiru)
(If necessary, give the details mentioned below under points 16 to 18 on a separate sheet for each separate complaint)
16. Pravnosnažna odluka
(datum, sud ili organ i priroda odluke)…………………………………………………
Final decision
(date, court or authority and nature of decision)

17. Druge odluke
(navesti hronološkim redom, datum, sud ili drugi organ i priroda svake odluke)……………………..
Other decisions
(list in chronological order, giving date, court or authority and nature of decision for each of them)

18. Da li postoji neki drugi pravni lek koji Vam stoji na raspolaganju a koji niste upotrebili?
Ako postoji, objasnite zašto ga niste upotrebili……………………………………………..…………
Is there or was there any other appeal or other remedy available to you which you have not used?
If so, explain why you have not used it

V. IZJAVA O CILJU PODNESKA I OKVIRNI ZAHTEV ZA PRAVIČNO ZADOVOLJENJE
STATEMENT OF THE OBJECT OF THE APPLICATION AND PROVISIONAL CLAIMS FOR JUST SATISFACTION

19. ………………………………………..

VI. IZJAVA O OSTALIM MEĐUNARODNIM POSTUPCIMA
STATEMENT CONCERNING OTHER INTERNATIONAL PROCEEDINGS

20. Da li ste podneli gore navedene žalbe nekom drugom sistemu međunarodne istrage ili poravnanja. Ako jeste, napišite pune podatke ……………………………………….
Have you submmitted the above complaints to any other procedure of international investigation or settlement? If so, give full details.

VII. LISTA DOKUMENATA
LIST OF DOCUMENTS

(Ne originalna dokumenta, samo fotokopije)
(No original documents, only photocopies)

(Uključiti kopije svih odluka koje se odnose na delove IV i VI. Ukoliko nemate kopije dokumenata, trebalo bi ih nabaviti. Ako ne možete da ih nabavite objasnite zašto.
Dokumenti koje priložite neće Vam biti vraćeni.)
(Include copies of all decisions referred to in Parts IV and VI above. If you do not have copies, you should obtain them. If you cannot obtain them, axolain why not.
No documents will be returned to you.)

21. a) ………………………………………

b) ………………………………………

c) ………………………………………

VIII. IZJAVA I POTPIS
DECLARATION AND SIGNATURE

Ovde potvrđujem da su, prema mom najboljem znanju i uverenju, svi podaci koje sam izneo/la u ovoj predstavci tačne.
I hereby declare that, to the best of my knowledge and belief, the information I have given in the present application form is correct.

Mesto ………………………………………………….
Place

Datum …………………………………………………
Date

(Potpis podnosioca predstavke ili njegovog zastupnika)
(Signature of the applicant or of the representative)